|
|
Prolazeći pored sobe svog sina, otac je bio zapanjen vidjevši krevet lijepo poravnan i sve uredno i pospremljeno.
Tada je vidio omotnicu na jastuku. Na njoj je pisalo 'Tata'
S najgorim slutnjama, otvorio je omotnicu i počeo čitati pismo držeći ga drhtavim rukama:
'Dragi tata,
pišem ti s velikom žalosti i tugom.
Morao sam pobjeći s novom curom jer sam htio izbjeći scenu s tobom i mamom.
U Jani sam našao pravu strast i ona je tako lijepa... Znam da je
ti ne bi prihvatio zbog svih njenih piercinga, tetovaža i njene uske motorističke odjeće, kao i zbog toga što je ona toliko starija od mene, ali to nije samo ljubavna strast.
Tata, ona je trudna.
Kaže da ćemo biti jako sretni. Ona ima kamp-kućicu u šumi i hrpu drva za loženje, što ce nam biti dovoljno za cijelu zimu. Želimo imati još puno djece.
Jana mi je otvorila oči činjenicom da marihuana stvarno ne šteti nikome. Uzgajat ćemo je i razmjenjivati s drugim ljudima u komuni za kokain i ecstasy. U međuvremenu, molit ćemo se da će znanost ipak uskoro naći lijek za AIDS da Jani bude bolje; ona to zasigurno zaslužuje.
Ne brini, tata, meni je sad 15 godina i znam se brinuti o sebi. Siguran sam da ćemo vam kad-tad doći u posjet da vidite svoju unučad.
Tvoj sin Tvrtko
P.S. Tata, ništa od toga nije istinito. Ja sam preko puta kod Tomice doma. Htio sam te samo podsjetiti da u životu ima puno gorih stvari od one školske svjedodžbe na mom pisaćem stolu. Volim te! Nazovi kad bude sigurno da se mogu vratiti doma.'
| < | kolovoz, 2008 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
1. Ako ste previše otvorenog uma, ispast će vam mozak.
2. Ne brinite se oko toga što ljudi misle, oni to rijetko rade.
3. Nisu traperice to što vam guzu čini debelom.
4. Umjetno inteligencija se ne može suprotstaviti prirodnoj gluposti.
5. Nijedan dokaz ne podupire tezu da je život ozbiljan.
6. Lakše je dobiti oprost nego dopuštenje.
7. Računi putuju poštom dva puta brže od doznaka.
8. Savjest je ono što boli kad se svi ostali dijelovi osjećaju izvrsno.
9. Jedi zdravo, budi čio, umri u svakom slučaju.
10. Muškarci su sa Zemlje. Žene su sa Zemlje. Pomirite se s time.
11. Nikoga nisu nikad ustrijelili dok je prao sude.
12. Izbalansiranu dijetu čini po jedan kolač u svakoj ruci.
13. Srednja dob je kad širina uma i uskost struka zamijene mjesta.
14. Propuštene prilike su uvijek bolje od onih ostvarenih.
15. Uvijek postoji jedna budala više nego što ste računali.
16. Iskustvo je predivna stvar. Omogućava vam da prepoznate grešku kad ju ponovite.
17. Baš kad uspijete spojiti kraj s krajem, oni ih rašire.
18. Netko tko razmišlja logično lijepi je kontrast stvarnom životu.
19. Ako morate birati između dva zla, odaberite ono koje još niste probali.
ovo pisem ja, da ne bude zabune...
nisam trebala ici na internet.
bila sam tako... prazna... uspjela sam zapakirati osjecaje negdje na dno u jednu malu kutijicu, da sve zaboravim... i tako je drzalo ovih par dana... i sad mi se pruzila prilika da odem na ovaj jebiiiiiiip internet... nisam mogla da ne odem na krikicin blog (iako ima post iz prapovijesti), vidjela sam slikice, vidjela sam jakova kraj kristine (komentari su suvisni), mateja s onim naocalama, vidjela sam sebe s onom glupom facom, sjetila sam se kristinine novopecene opsjednutosti spanjolskim... njenih pjesama koje izvlaci od nemam pojma odakle... jednim smajlicem:
onda sam otisla na vilicim trosjed... onaj naslov o westu... tako tipicno za nju, nove kexy slike... takoder tipicno za nju... one sa utakmice... bolje ti je da nisi stavila moje... i ona jedna moja slicica na bazenima... ah, budi sjecanja 
taj su dan ona i vaje i tihana slikale decke, ja sam se pravila da ih ne poznajem, a decki su nekim cudom uskocili u vodu cim su okrenule aparat prema njima... loool! ali toga vise nema, jelda? jer ona je sada sretno izvan optoka... loooooool!! zelim sve detalje cim dodem..
jos me se danas ko za inat i moja matejica sjetila... (cure su vidjele tvoju sliku s markom i mislile su da si mi mama 
) kod nje opet sve po starom... trebala bi malo razmisliti o mojim prijedlozima za decke.. tvoje su mi poruke toliko osvijetlile dan... taman sam ucila o ukrajinskim izvorima nafte, kad ono vibrira mi nesto u depu... vec sam zaboravila taj osjecaj... skoro skocih do stropa kad skuzih da je to matejin 159. broj po redu (tak sam si zapisala u imeniku).. konacno sam s nekim malo proklafrala... kao nekad 
u biti, sad sam vec happy, cim sam se vas sjetila... ovo je posveceno mojoj super sedmorci... koja s vremena na vrijeme skoro izgubi kojeg clana, ali znam da su sve uvijek tu za mene (pod uvijetom da ne idu baki pola sata prije mog rodendana!), da me poznaju, da...
htjela sam vam toliko toga reci kad sam tek sjela za ovu tipkovnicu na cirilici kojom jedva pisem, ali sad sam toliko sretna... i toliko tuzna...
pojma nemam koja je svrha ovog posta - nisam vam napisala kako mi je, nisam vam napisala sto radim, nisam vam pisala o necem pametnom, pisala sam vam stvari koje vec odavno znate...ovo je bilo vise zbog mene... jer ovdje se nemam kome izjadati... vidimo se uskoro... ja vas ljublju bas sam rjecita, jelda?
p.s. ovaj post je pisan dok sam u PMS - u 2000 km daleko od kuce
Y llegas sin decirme nada
Vienes envuelto en el silencio
Vienes detras de una mirada
O en el temor de un beso
Yo uso la otra blog para encontrar inspiración para su propia. Esto es bastante aburrido verano! El verano no debe ser nada aburrido, verdad? Esta mańana me surgió con un único objetivo ... para ir a la biblioteca. Creo que ... no es nada extrańo, pero es algo desesperadamente. El joven y no tengo que ver como una catástrofe, y de hecho no deben.
Por lo tanto, he decidido comenzar activamente a salir. No es una mala idea. Tengo que has organizado este verano que al comienzo del nuevo ańo escolar lo que puedo decir, "Oye este verano fue una locura!" A pesar de que tenía que servir a pueblo...grrr...ya pesar de que no he estado en el mar.
Importante es que tengo muchos amigos que me aman y que no es difícil hablar horas a través de teléfono móvil, vaya a agotar el de café y reírse de engańar a los que, junto con lo que es algo natural y la vergüenza pública. La semana que viene voy a gastar la totalidad al aire libre. No puedo estar más en la computadora, para un libro y la televisión. No! No puedo esperar ... No deje caer que la utilización plena de Nenin blog a sus propios fines, y para decirle algo...
Detras de las pequenas cosas que
Me hacen sentir la emocion de creer
Entras en mi tan sutilmente
Invisible como el aire mismo
Koristim tuđi blog da nađem inspiraciju za svoj. Ovo ljeto je jako dooosaadnooo! Ljeto ne bi trebalo biti dosadno, zar ne? Jutros sam se digla s jednim ciljem...otići u knjižnicu. Mislim... nije to ništa čudno, al je pomalo očajno.
Nemam dečka i pretvaram to u katastrofu, a ne bi trebala. Tako da sam se odlučila aktivirati što se izlazaka tiče. To mi nije uopće loša ideja...=)...Moram si izorganizirati ovo ljeto, kako bi na početku nove školske godine mogla reći " Hej, ovo ljeto je bilo pravo ludilooo! ". Unatoč tome što sam morala robovati na selu...i tome štoo nisaam išlaa na moooree .
Bitno je da imam puunoo prijatelja kojima nije ni najmanje teško satima razgovarati preko telefona, ići na naporne sunčane kave i luđački se smijati, što naravno uključuje javnu sramotu. Sljedeći tjedan ću cijeli provesti vani. Ne mogu više podnjeti ni komp ni knjigu ni televizor. Ne! Jedva čekam...
E sad da ne ispadne da u potpunosti iskorištavam Nenin blog...da mal i o njoj pišem...
Me asaltas y jamas me adviertes que
es el amor el que abraza esta piel, esta piel
Amarte asi es pleno y es total
Amarte es todo
Amarte asi es locura y libertad
Amarte es todo
Al poco tiempo, tiene un cumpleańos gloria se ga en Londres. Triste. Entradas a quince ańos. Viejo es viejo.
Recientemente ha regresado de Selce, y casi inmediatamente viajó al Reino Unido. No fue mi mensaje dice que sincronizadas un antiguo sueńo. Sólo quiero saber que tiene un sueńo. Mańana llegamos Iris, y no es así. Será muy, muy decepcionados. Probablemente lo haga sate de los viajes cuando él regresó. A continuación, ir a Ucrania. Los interesados se si me sigo ver este verano. Yo creo, podría y estoy loco. Y cuando no es así, no tengo excusa para ir a Mark, y que es muy, muy triste.
Hace un momento de pensar en čem a escribir en su nuevo cargo. Creo que todos deben ser claras y empezó de nuevo. y para no tener qué hacer. Elena perdonar lo que estoy bromeando un poco como esta. Como ya he dicho me es aburrido. Aquí estoy dispuesto ... Voy ... que no me mata cuando regresen. beso!
Amarte hasta llenar mi vida
de suenos y de fantasias
Amarte asi me da seguridad
Y quien puede contra tu boca
Que me hace hasta pedir auxilio
Uskoro je njezin rođendan i proslavit će ga u Londonu. Tužno. Ulazi u petnaestu godinu. Stari se stari! 
Čim se vratila iz Selca već je morala putovati za Veliku Britaniju. Nedavno mi se javila porukom, kaže da je ostvarila jedan daaaavni san. Baš me zanima koji je to san. Sutra nam dolazi Iris a nje nema. Bit će jako jako razočarana.
Nažalost čim se vrati putuje za Ukrajinu. Zanima me hoću li je uopće vidjeti ovo ljeto...Mislim da ću poluditi. Ona mi je bila jedina izlika da vidim malog Marka to je jako jako tuužnooo!
Sad baš razmišljam o tome da brišem stari i pravim novi blog, kao što sam rekla nemam šta pametnije za raditi...dosadno je! Hell sorry što ti ovak iskorištavam blog...
.Evo gotova sam...idem...da me ne ubiješ kad se vratiš...
...Pusa!
Y quien puede con tus detalles que
me hacen vivir y sentirme mujer, mujer .
When all the world is a hopeless jumble
And the raindrops tumble all around
Heaven opens a magic lane
Zdravo,zdravo narode! Nije Nena, nene...Kika je...xD...tražila me da obrišem blog...al ja budem napisala post tak da imam šta komentirati kad mi je dosadno...lool...
Ajaa...završila škola...ne mogu vjerovati...sam da još ispravim matematiku...koju sam rokala btw...i počnimo s ljetnim ludilom...oodaa...uz malo nade da neću morati na drugi rok...xD
eee da...Jadna Nena ovo ljeto samo putuje...hh...Ide nam u London (Paris, Njemačku, Disneyland...znam da sam neš zaboravila...al nema veze...) zatim u Ukrajinu...mal učit jezik...lool...onda ide u Selce s tatom krajem ovog mjeseca i u Omiš s mamom...lool...
Pitanje je hoću li je uopće vidjeti ovo ljeto..xD..koma..al mora ona mene u šoping voditi prije neg što ode..
When all the clouds darken up the skyway
There's a rainbow highway to be found
Leading from your windowpane
Tj. morat ću joj se prikrpat, jer mi neće da idem s njom...
Nisam joj baš ni najbolje društvo u zadnje vrijeme...a šta da radim kad me život je*e...
Ne baš pretjerano...al ne mogu ja to podnjet...nikako...pa se ponašam ko da mi se svijet ruši...mislim osjećam se tak..al..al..ma kog briga...previše razmišljam o tom...
Bit će bolje...
Jaaaj..buraz joj se krstio neki daaan...maji Maarkooo..isoo..jesam se naslikala s njime...ahaam...jesamjesam...lool...stavila bih ja i slika da mi se ne žuri...xD...
To a place behind the sun
Just a step beyond the rain
ajuuu...Hell..prošla s 5...lool...
hihihihihi...štreber..khm..da...ehe...ma šalim se...ja...xD...
Bila sam jučer vani s Jakovom i Anjom...lool...loodoo...pogodi na kog se on opet pali...
Nadimak joj je pribor za jelo...s zašiljenjima...hehehehe....
Umirem...sad me uhvatila navala smijeha i suza...lool...luuudim...
Ovi dani su mi stvarni kriminalni...ehe...a trebala bih kao učiti matematiku...trš...ma kog briga...ak mogu zzzzuijit...zzzzujit ću što je moguće duužeeee...
Moji ošli na kopiku...KES...
A ja planiram kave s nekim ljudima čim odslužim kaznu....i moram Vlašiću vratit Sumrak..xD..isooo..ajme koliko ljudi planiram vidjeti...i moram još malo kila skinuti...keskes...
Somewhere, over the rainbow
Way up high
There's a land that I dreamed of
Once in a lullabye
Baš me sad uhvatilo neko hepi raspoloženje, valjda zato što ne pišem svoj post...pa ne moram na vidjelo iznijeti prave osjećaje...kak sam pametna...xD
Iso sad mi Dora pokazuje kako bi moje bebe izgledale s kime..isooo..
Svi neki vanzemaljci...keskes...
sad ću ja pokazat slikice tih beba...
Ovo je moja s Keksijem...
Ovo je Vilmina s njezinim keksijem...
Ovo je Matejina s njezinim keksijem...
Ovo je Nenina s njezinim keksijem...
Somewhere, over the rainbow
Skies are blue
And the dreams that you dare to dream
Really do come true
Kak su smješne...da ne povjeruješ...xD...
Hell baš priča sa mnom...i govori mi kako ju ne doživljavam..ha!? rekla mi je da sam zbunjeno dijete...
Iso...sad mi je Dora našla stranicu za računanje kreveta u kojem ćemo se ja i moj budući muž..hahahaha..odmah mi je našla krevet..
Willy i njezin Kexy...
Mateja i njezin..neće spavat..lool...
Hell i njezin..kes..
Some day I'll wish upon a
star and wake up where the
clouds are
far
behind me
Where laughter falls like
lemon drops away above the
chimney tops
That's where you'll find me
Baš mi se poklopio naslov sa ovime što radim..keskes..
Joj..baš mi se čokoldala jede...ček..sekund..pa nastavim..auuu...eto Dora mi javila šta se sve može na toj stranici...Može se vidjeti koji si lik u crtiću..kes..
Ja sam...
Hell je...ovaj lijevi...xD
Mateja je...
Vilma je...
Somewhere, over the rainbow
Skies are blue
And the dreams that you dare to dream
Really do come true
sad bi ja do sutra...lool...al mi je počeo Gle tko to govori...maj fejvorit muvi...yeaaa...
Pa mislim da ću žurnit...hehe...
Moram još malo zzujit...al negdje drugdje....keees.....
Bitno da ovaj blog ne umre...lool....
If happy little bluebirds fly
Beyond the rainbow
Why, oh, why can't I?
Pozz svima koji se prave sretni...
Da... internet mi nešto strašno šteka, pa ne mogu slati postove. Ovo pišem iz knjižnice, pa ne mogu nešto extra dugo ni osobito pametno... al bar nešto, specijalno za Vilicu i Vaje... (nemam pojma zašto im ovo posvetih, al ajde...) Konačno sam izbrisala onu pjesmu koja mi je već davnih dana na uši izašla... i izbrisala one podatke o sebi za koje sam skužila da im ovdje definitivno nije mjesto (hvala određenim ljudima koji su me na to upozorili na teži način... 
)
Dakle, sada mi je mama na informacijama, a ja bih trebala naveliko štrebati... već nešto, pa tražim razloge da to ne radim... i tako dođoh ovdje.
U biti, želim puuuno pozdraviti za početak Vilicu. Bila sam s njom, Valerijom, Andreom i još dosta cura na prvom maju na Dravi. Sad bih vam opisivala nadugačko i naširoko sve što je bilo, ali ovo nije baš osobito mirno ni privatno okruženje, pa ipak neću. Ali želim ponosno objaviti da smo nas dvije pobijedile Andreu i Emu u kentu 11:1 (slovima: jedanaest prema jedan)... baš sam ponosna. Fora je u tome što se tako dobro znamo da nam uopće nisu trebali znakovi... baš je dobro tako igrati, sve čitaš iz face... dream team
Onda Vaje, koja mi je bila muza za moj najnoviji izum - lijevak. Zapravo nije bitan lijevak, nego sasvim nova namjena za tu stvarčicu... ne želim vam sada opisivati, jer vam ne želim izazvati želudčane tegobe =)
Krikica: ZAŠTO, ZAŠTO one čarape =(((( Strašno. Ona je opet u nekom svom elementu. Ona je zapravo cijeli život u nekom elementu, više ili manje opasnom po okolinu. Danas je bila u elementu vrlo opasnom za pisca ovog posta...
Mateja... gledale smo praščić Rudija. Svi koji ne misle da je to idealan način za provesti petak popodne, grdno se varaju, jelda? Taj dan sam ju prvi puta vidjela da nije u trapericama... prikuplja moju životnu filozofiju 
E, i častš me u McDonald's-u (kako stručno napisano)
I za Ivanicu... svaki puta kad je vidim, izgleda mi totalno drukčije... to je valjda moja super-memorija... ne bih se čudila da se još koji put upoznam s njom negdje na cesti... Bilo nam je super na kavi, trebamo to ponoviti koji put... 
Anchy, opet šećer na kraju. Jako sam sretna zbog nje. To je baš dobar osjećaj kad se netko koga volite izvuče iz te depre u kojoj je godinama, i opet uživa u životu... i sve to. Svaki put kad pomislim na to kako je njoj sada dobro, osjećam se i ja bolje... Samo je glupo to što se ne čujemo baš često (čitaj nikada), al nadoknadit ćemo mi to.
Ova tipkovnica me ubija
Pa idem sada... nadam se da nikoga nisam zaboravila, ako jesam, to je od velikog stresa, zbog ljudova koji mi stalno prolaze iza leđa...
Volim vas sve puuuno...
Raširi ruke, ruke su ti snažne, upri iz sve snage, nek se cijedi znoj, nek koža pukne, mi idemo na ples, i svijet je opet mlad / naš / sretan / lijep...
Za Vilicu: piše se tzv., ne tkz.... ja mislim da tebe više od mene zanima tko je taj lik... al ono sa ubojstvom... mogu stat u red? x)
Vaje, zašto ne napraviš svoj blog... dobro, ti tehnički imaš svoj blog, zajedno sa mnom i Vilicom, ali više nitko ne zna kako se zove, i imamo čak 1 komentar... i to moj... i ne treba tebi niko ništa podvalit u piće... ti si takva prirodno =)
Krikice, šta fali eragonu?! Knjiga je zakon!!! Da, možemo zajedno na tečaj civiliziranog čitanja i pisanja... I znam da mi je super pozdrav, uhvatila me inspiration... samo sam zaboravila reći: Make love, not war!!!
Mateja, ako želš završit život sa 10 prstiju, drži ih podalje od tih svojih vezica... mogu se sama snaći za broj, ali se malo premišljam oko toga u zadnjih godinu dana, ako nisi primjetila...
i konačno za tzv. sexy dečka.. baš obožavam tu silnu skromnost... ne se durit na ono s ubojstvom... to ti je od silne ljubavi :p
Ovo je u biti trebao biti komentar, al sam onda skužila da je više post...
Volim vas sve...
Upomoć!!!!
Baš sam pročitala jednu knjigu, Sumrak. Očekivala sam horor, a dobila totalnu romantiku.. vjerojatno je ne bi ni čitala da sam znala o čemu će biti, ali kad sam počela, ko da sam se zaljepila za nju... 400 stranica otišlo za 2 dana... a s obzirom na to kojom brzinom čitam... to je zbilja fenomenalno, ko što kaže onaj tip u reklami... I sad kad je knjiga proradila, sad razmišljam o nečem o čemu već duugo, duuugo nisam...
Prije sam bila tako nesnosno romantična... kolike smo samo papire Ines i ja potrošile na neke moje snove, fantazije, gluposti (pod zemljopisom, tehničkim i ostalim dosadnim satima), koliko sam svima koje znam i koje ne znam klafrala o jednoj jedinoj osobi...ali otkako sam izašla iz osnovnjaka, potpuno sam prestala sa bilo kakvim razmišljanjem o dečkima... razmišljala sam o prijateljima, o zabavi, o štrebanju... nikako nisam našla nikoga tko bi mi se svidio... i dalje sam potajno patila za nečim davno izgubljenim... dobro, ne baš potajno, nema cure s kojom sam bila na kavi, a da ne zna o čemu se radi, al ipak...
Vjerojatno je problem u meni. Mislim, šta bi se sad trebala zaredit zbog jednog određenog pripadnia muškog roda... al ipak, ne pušta me. Izgleda da ću čekat dok ne budem 1000000% sigurna da tu neće biti apsolutno ničega...
Ma strašno. Nekad se ponašam tako glupo da sam sama sebi smiješna. Sigurna sam da bi Krikica počela plakat da se sada osjeća kao ja... baš ko da nešto hoće izaći iz tebe... ali nešto lijepo. Kao kad ti je nešto jako smiješno, a suzdržavaš se...
Sad sam baš htjela stavit neku romantičnu pjesmicu na blog, ali skužila sam da se ne mogu sjetit ni jedne... sramota za ženski rod.
Ajmo promijenit temu... totalno sam si čudna s ovim. Dakle, idući tjedan u školi će biti ubitačan!!! Pist ću 2 testa i lektiru u jednom danu... znam da bi sad trebala štrebat, al tako mi se neeedaaaa... jedva čekam da sutra skoknem do knjižnice i posudim si drugi dio knjige... evo, opet ja o tome... moram malo pazit šta čitam,to zna totallno izbacit ljudova iz takta...
Dobro, dosta o školi, i tako mi je muka od nje... Pričajmo malo o meni... opet ja o toj glupoj reklami...
U biti, ovaj tjedan smo Krikica, Mateja, Willma i ja, tzv. lepitirići otputovali u Amazonu... Krikica pokušava učiniti dan u školi malo zabavinijim, pa eto... šta sve njen bolestan um može smisliti. Alen nas se službeno odrekao, Jakov je postao leteća vjeverica (ja sam glasala za pavijana ili čimpanzu, ali to mu se nije baš svidjelo). Krikica i ja smo jaguari - ja sam nespretan jaguar bez zuba koji živi na hrenovkama, a ona je neki specialni tigrasti... mi smo u potrazi za prerušenim ljenjivcem, iliti Matejom, koju ćemo otkriti sutra na kavi... a u svemu tome nam pomaže mudra papiga Willma, iako nam se nekad gubi signal... da, vjerujem da niste skužili šta bi ovo trebalo predstavljat, ali nema veze.. bar je dan malo šareniji...
Ja nikako da dođem na taj jug... strašno. Ali u srijedu se nalazim s Ines!!! 
Jedva čekam, nisam je vidjela 100 godina... kad sam joj poslala poruku da se želim što prije naći s njim, odmah je pomislila da se radi o nekom dečku, ili da sam opet u depresiji, ili da me zanima njeno stručno mišljenje o mojim novim hlačama... ko u dobra stara vremena...
I dalje se ne mogu sjetiti ni jedne ljubavne pjesme... izgleda da sam ih totalno prestala doživljavati, iako me svi bombardiraju s njima... a baš mi treba jedna lijepa za kraj...
Dobro, kad mi ništa ne pada na pamet, ajmo završit sa dobrim starim Jinxima...
Srušilo se sve...pored mene neeeemaaa teeee, kao da se bijeees spustiooo u grad, srušio se saaad, srušilo se sve, ljuljaju se ulice, kao da je bijes, kao zadnji ples, kao da je zeeemljoootreees, srušilo se sve... bye bye bye baby bye , možda i zvijezde gube sjaj, možda je raaaj prevara za kraaaaj, možda je najbolje godinama iza naas... srušilo se sve...
boki,. bokić, vidimo se, pa pa, aloha, lopatica (za vilicu)... da, i hvala na onim silnim komentarima... dobro, iako je većina od sexy dečka... no coment. Uživajte, iskoristite dan, ne propuštajte prilike... samo jednom se živi, bolje biti pijan nego star... tonja tonja... ljubav je sranje zato volimo kakat... škljoc škljoc... rok rok... pozdrav svimaaaa... 
Da, baš zujim trenutno... ovaj dan je sav ispunjen nekim blagim zzzujanjem...
Ako vas zanima, mogu ponosno izjaviti da sam se izvukla iz one bedare u koju sam upala neki dan... u biti je u centru svega bilo moje uveličavanje gluposti... ko da u pustinju baciš cedevitu, i onda ti to žuto upada u oči . Na kraju mi je spas bio dnevnik, tamo sam sve lijepo napisala, malčice se isplakala... i onda je to moja mila majčica pročitala ...
Kad smo već kod staraca zabadala, Villice, nemoj mi više slati osjetljive poruke na mob, jer mi ga je mama uključila, kad sam bila kod tate, i onu poruku pročitala tati, koji mi ju je trebao prenijeti... a on je, gle čuda - zaboravio. Možda te nazovem jednog lijepog dana, da saznam šta je zapravo bilo, ali sad sam preumorna...
U biti, današnji je dan bio jako, jaaako naporan... Išla sam u crkvu u 9, što znači da sam se morala ustati u 8 
... pa sam na putu kući rekla bratu da je idiot (dobro, i još nekoliko sočnih sitinica), ali greška je bila što je moj tata sve to čuo, pa sam morala prati auto ... onda ručak, pa sam se vratila kod mame, i jurila u petar pan 
da se nađem s Matejom, Krikicom i njenim bratićem...
no coment.
Pa smo išle na Jakovljev rođendan... u početku je bilo dosadno do bola, ko i uvijek na takvim rođendanima, a onda se kasnije počelo plesati, piti (samo cola, naravno 
), i na kraju smo igrali istina - istina... To mi je, recimo to tako - proširilo vidike, promijenila sam mišljenje o nekim ljudovima iz razreda, na bolje... Jakov je rekao da je najluđe što je napravio s curom bilo to da je plesao valcer sa mnom... Mislim onak, ljudi, to vam je doživljaj...
Joooj, sutra idem kod zubara 
užas!!! Zamislite onak, kad vam počne petljat onim iglicama po ustima... i još ako kaže karijes, pa ti počne brusit STRAŠNO, UŽAS, KATASTROFA!!!! Neke žene kažu da im je lakše roditi nego ići kod zubara... Ja kažem da je ipak lakše ić kod zubara nego pisat test iz hrvatskog, s kojeg ću, na moju strašnu žalost i razočarenje - morat izostat...
I tak, mislm da je to otprilike sve što sam vam htjela reći... ovaj tjedan ne bi trebalo biti previše štrebanja, tako da me možete očekivat na jugu, vi koji ne idete popodne u školu...
Eto, pozdravljam: Vilicu 
, Valeriju , Krikicu ( nadam se da ćeš stići naštrebati hrvatski u busu), Mateju ( moraš mi pokazat kako radiš ono s bokovima, nisu svi prirodno nadareni), Willmu 
, Ines i - šećer na kraju: Anchy...
otkad tebe nema tu... sve je krenulo po zlu... i kojim god da putem probam, uvijek vrtim se u krug... otkad tebe nema tu... gubim svaku priliku... svijet je siguran od mene, sreću nalazim u snu (u mom slučaju u opsesivnom tuširanju)
Pa pa, ljudovi, čitamo se...
Evo mene opet, dragi moji ljudovi... U zadnje vrijeme se puno toga događa, više u meni nego izvan mene... Mislim da me lupa pubertet il tako nešto, jer šizim kad god stignem...
Krikica mi je danas rekla nešto zanimljivo. Išle smo u pekaru i ona me nešto pitala, ja sam počela pričat neke gluposti, i rekla sam da danas nisam baš sva svoja. Ona je rekla da mi nije ništa, nego da samo šutim (ne čudi me ako se ne sjećaš, jer ipak si bila u elementu, s mp3-em) ... dosta sam se zamislila o tom, jer u sam ipak u svojoj današnjoj silnoj šutnji, dekoncentriranosti i nezainteresiranosti imala vremena za puno razmišljanja... skužih da ja u biti ne mogu šutit, da ja šutim samo kad mi nešto ne valja, uglavnom kad sam ljuta na sebe, ili nekog drugog... u ovom slučaju oboje.
Mislim, ne mogu stajat kraj nekoga i sam šutit, jer se tako jednostavno ne osjećam ugodno... A to se događa često u zadnje vrijeme, više se ne trudim oko ničeg, samo sjedim i zzzzujim... nadam se da će uskoro proći, jer se oko toga svega najviše živciram ja, jer ne želim povrijediti ljudove koje volim, i reći nešto što ne mislim...
A u zadnje vrijeme mi je i Mateja nekako čudna, hladna. Čini mi se da i ona šuti, barem sa mnom... nemam pojma šta joj je... vjerojatno ništa.
Možda je ovo samo moja klasična osobina da od muhe pravim slona, da se nerviram oko ničega, ali već imam dosta iskustva sa udaljavanjem od prijatelja - onih određenih koji su rekli da će sigurno doći na moj blog, a i ne vidim ih baš previše, koji se svaki put izvuku kad se trebamo naći, i koji mi jako fale...
Uglavnom... pozdravljam Mateju, Krikicu, Willmu, Vilicu (ne bi ti otpala ruka da malo svratiš na ove stranice...), Valeriju (možda dođem sutra, ako mi se bude dalo...), INES (hm,hm) , Anchy i ostale...
Da, Mateja, post ti nije tako strašan, htjela sam izbrisat komentar, ali nisam uspjela... rugala se sova sjenici, ako kužiš na šta mislim.
Ajde, vidimo se... pa pa
Dakle... da za početak odgovorim na komentare... stvarno ste nadmašili sami sebe - što u biti i nije tak teško, kad ste imali samo jedan post prije toga... al bitna je namjera...
Za krikicu:Wow20 komentara?!?! i to samo prvi dan! Ljudovi, ugledajte se na nju... i da, ono s kavom se odnosilo na tebe. Šta znači prodavati lovce?
Za ivanicu i većinu ostalih:znam da mi treba normalna pozadina.. i slike, i pjesme... al komp mi je retardiran... moram probat s nekog drugog kompa sve sredit, do tad ćete se morat s ovim zadovoljit...
Za valeriju:Sorry, totalno zaboravih na tebe u prošlom postu... pa nadoknađujem u ovom, jer ti svakako spadaš u prijatelje.. e, da, dobit ćeš lektiru uskoro, ako je iskopam u drevnim ruševinama sobe svoje...
Jooj, znate kako mi se spava dok ovo pišem... Jučer sam "prespavala" kod vilice... bilo je super... Gledale smo tv -neki su se upiškili od straha na CSI, nećemo imenovat, jele kokice - u abnormalnim količinama, pjevale - totalni falš poslije ponoći, plesale macarenu bez glazbe - dobro, samo ja, zvale ljudove u 2 ujutro-Bok vaje! ,čestitale ljudovima novi dan ... i zaspale oko 3.. Što bi bilo sasvim u redu da se neki određeni luđaci - čitaj ja - nisu sjetili da su gladni u 8!!! Trebali ste čuti to deranje (vilicino, naravno)... Ali nije imala ništa protiv rafaela kad sam joj kupila... I još me za kraj njena krvoločna mačka ogrebala po prstu a ovaj put joj čak nisam ni masirala rebra... možda ima PMS 
u tom slučaju je razumijem...
I za kraj jedna žalosna vijest...Moj kutomjer... se prelomio
Oh jada, oh tuge li... Toliko sam koordinatnih sustava s njim nacrtala, toliko šverceva ispod njega sakrila... Ne znam kako ću dalje bez njega... Krikica i ja smo ga za vrijeme jednog markiranja vjeronauka bacile u Dravu... uz prigodan govor, naravno... (dobro, ja sam baljezgala o koordinatnim sustavima, ona je samo rekla da se slaže sa mnom...) I eto, tako ode moj dragi Rotringov kutomjer... Tko zna gdje je sad, možda se kupa u Crnom moru...
Eto, samo sam htjela to s nekim podjeliti... Nemojte me odmah proglasitit luđakom.. bit će za to još vremena...
Pa pa
Prije nekog vremena sam se preselila s juga u retfalu... a kako idem u ubitačno tešku školu, ne ostane mi baš puno vremena za stare priajtelje... Prošli su mjeseci, dugo ih nisam vidjela... Krikica, Mateja i Willma znaju jako dobro koliko sam šizila zbog toga...
I sad, kad su KONAČNO došli praznici, i kad smo se trebali sastati... u biti sam bila jako uplašena kako će to ispasti... jesam li se ja promijenila, jesu li se oni promijenili, je li to prijateljstvo uopće bilo nešto više od viđanja svaki dan, i šetnji i takvih stvari... u neke ljude sam se jako razočarala, neki su mi još više prirasli srcu...
Ajme meni, koje ja gluposti pišem, ko da imam 982 godine... Da skratim malo priču, da vas ne zamaram sa ovim glupostima, kojih ste se sigurno već jaaako naslušali ako ste proveli imalo vremena sa mnom... U biti sam htjela pozdraviti neke ljudove koje jako volim, i za koje sam jako sretna što postoje, i što me trpe...
Krikica... čudno kratkonogo biće,u nekim stvarima je totalno ne kužim, u nekima smo iste... cura te izvuče iz depre čim je vidiš, iako se sama jaaako često bedira zbog gluposti.. ne poznam ju tako dugo, ali jako brzo smo se skužile... i puuuno puuno je volim...
onda Mateja... ajme, koliko ta cura može pričat... pogotovo preko telefona... ali dobro, nisam ni ja bolja... Ona me navukla na Nessicu. Al stvarno, iznutra je jako drago malo stvorenje.. uvijek je tu kad ti treba rame za kreštanje, i za razliku od nekih, neće potrošit cijelu kavu gledajući dečke...
Willma - ah što reći za Willmu... ima fora frizuru, mislim da je jedna od normalnijih ljudova koje znam, iako se i ona redovito nervira zbog gluposti i nema ukusa u biranju sladoleda..
Vilica.. nadam se da je dobila monitor, i da me stavila u favorite... nju zapravo najduže znam od svih... a i ona mene.. čita me ko knjigu, imamo neke svoje fore koje samo mi kužimo...lako se naljuti, ali i odljuti, ovisna je o čipsu i čokoladi. Skuži iste sekunde kad lažem, kraj nje se ne može bit ozbiljan... obožavam to derište...
Anči... ajme, ne znam šta da kažem za tu ljudicu... to jednostavno moraš vidjet... mislim da sam zbog nje zapravo i počela pisat ovaj post, jučer smo bile vani, vidjela je mog mini brata i krikica i ja smo je provele Osijekom. Jučer me stvarno oduševila, bilo nam je super... šteta što ne živi u osijeku...
Ines. jedan veeeliki upitnik stoji nad tim imenom... s njom sam sjedila skoro cijelu osnovnu, svaki dan smo išle zajedno u školu, šetale se oko famoznog Bajera... jako puno mi je pomogla oko svega, nekad izgubila glas od silnog objašnjavanja... ona je totalno čudno biće, sa nevjerojatnim životom.. isto kao za Anči, to se treba vidjeti... one su jako slične,možda bi ih trebala upoznati?
Andrea pa... ona je jako aktivno dijete, to se mora priznati... koliko smo se samo našetale, i navozale... u zadnje smo se vrijeme prilično udaljile... različite škole,drugi kvartovi i sve to... ali mi je ipak jako drago što je imam...
Ne gledajte redosljed imena, jer on stvarno nije bitan... i vi malo agresivniji, nemojte poludit zbog onog o čokoladi i čipsu
Naravno, ima tu još puuno, puuno ljudova, ali ovi su ipak najvažniji u mome životu...
Ako ste uspjeli doći do kraja ovog dooosadnog posta, svaka vam čast, ako ste preskakali dijelove, razumijem vas... ah, uhvatila me nostalgija... i sve to... a i neki određeni ljudovi nabijaju pritisak za novi post... pa eto vam , nadam se da ste sretni...
Dakle... Sjedim ja sad zavaljena u svog biggy medu i blejim u TV... i razmišljam o tome kak je život dosadan... i bjesnim na sve ljudove koje znam koji su se na sve moguće načine izvukli od bilo kakvog bliskog kontakta sa mnom ove večeri... Svi odjednom postali veliki štreberi, nema šta Čak me ni moj najdraži idiot od brata ne doživljava, ne pokušava mi sakrit mrave u pidžamu, ni ništa slično...
I tak sjedim ja i blejim i dosađujem se i blejim i razmišljam o tome da bi trebala počet pisat lektiru, al ne da mi se... bit će vremena sutra u 5 ujutro... i sjedim i blejim i dosađujem se... i sjetim se da bi mogla počet pisat blog...
Ipak je za svakog teenagera koji drži do sebe red da ima neki blog, koji piše svake prijestupne, na kojem u nedogled opisuje svoje super frendice, svoje lude provode i sve te fore... na koji mu niko ne dolazi osim onih najbližih frendova, koje je potkupio da mu ostave koji komentarčić... - čast izuzecima, naravno... oni će bit u linkovima
Pa da ne iskačemo iz prosjeka...
Dakle, sad bi ja kao trebala napisat nešto pametno o sebi... a nema se tu baš puno toga za reć - ja sam jedno žensko biće, imam 14 godina, idem u prvi srednje, volim pjevati 
, smijati se , jesti i baš su mi fora ovi smileići... Ne volim fiziku, kemiju, latinski ... i ostale pametne zamisli koje mi zagorčavaju život...
Pa eto, kao što naslov kaže, nadam se da će bit nešto od ovog bloga, da će mi s vremena na vrijeme netko doć i napisat koji komentarčić... I da neću izgubit papirić sa šifrom...
